Zanimljiv razgovor juče, niotkuda.
O budućnosti, kroz prilično naporne pokušaje da se pomoću činjenica (brojki, podataka, grafova, verovatnoća, matematičkih modela raznih vrsta) naprave kakve-takve i bar približne procene o tome kako će nam ekonomski i politički izgledati bliža i malko dalja budućnost.
I sve to sa sagovornikom koji je i gari i poznat mi odavno i od koga se o budućnosti može mnogo naučiti. Duhovit, znalac, odmeren, vredan, vedar, prijatan, skoro pa - neprekidno srdačan u ophođenju, sa svima.
I reče mi odjednom, u sred posla:
- Najbolja stvar, kad je budućnost u pitanju je što je ona, ipak, ma šta god radili i planirali, potpuno neizvesna
- E, vidi ga sada - rekoh - ne sabotiraj posao, daj da završimo bar nešto od računa...Šta sada "mutiš vodu" ?Zašto bi od svega baš neizvesnost bila najbolja?
- Ne pravi se blesava - odgovori mi, smejući se - ne mislim na najverovatnije budućnosti društvenih procesa, mislim na na naše pojedinačne živote i sudbine..Na potpuno neočekivane ljude i događaje koje nam budućnost donese. To je dobro. To je - najbolje
- E, cvrc malo! - dočekah - pa neće baš biti da je to odvojeno od konteksta u kojem živiš, a to su upravo društveni procesi i planovi o kojima mi razgovaramo, to su procene za najverovatnije i najbolje ishode budućnosti kojima se, ipak, iz sadašnjosti može upravljati, dokaza ima koliko god hoćeš, čini mi se.
Uozbiljio se, prevrnuo neke papire pred sobom, par minuta koncentrisano gledao u svoj kompjuter, nešto zapisivao sa strane, izgledao odjednom potpuno odsutan i iz razgovora i iz prostora u kojem smo se nalazili i samo odjednom, uz zvučno "aha!" progovori.
- Našao sam!
- Šta si našao? - pitam
- Tvoju poruku od pre neku godinu kad sam ti tvrdio da budućnost možemo planirati i njome upravljati zato što sam bio siguran u tom trenutko da mi je sve u životu "leglo na svoje mesto" i da znam sve šta će da se događa...
- Šta sam ti kazala u poruci ?
I pročita mi sa ekrana kompjutera:
"Najbolja osobina budućnosti je što je potpuno - neizvesna, ma šta god ti mislio o tome, sada.
I ta potpuna nepredvidljivost budućnosti je ponekad ljudima i jedina uteha. Sve ostalo su samo naše nade, očekivanja, snatrenja i sanjarenja o tome da samo za nas, negde u budućnosti, postoje čuda od ljudi i čuda od događaja, Postoji samo čežnja, budućnosti nema."
- Ćutiš, ha? - pita me, smejući se šeretski - Zaboravila si da si mi to kazala?
- Aha, ćutim i nisam zaboravila. Samo si me sad setio budućnosti koja mi se već dogodila. I potpuno neočekivanog i neverovatnog čuda za koje još uvek nisam sigurna da li spada u prošlost, sadašnjost ili - budućnost....I baš sam dobro kazala to o čežnji.....Sad se vraćaj poslu, znaš ti razliku između neizvesnosti budućnosti i planiranja budućnosti, samo se praviš blesav jer ti se više ne radi.
Nije ni opazio ni razumeo ni shvatio da mu je slučajna opaska o "neizvesnosti budućnosti" i čitanje moje stare poruke ispao pravi mali "Put u Serendip" što se mene tiče.
Čak je pomoglo i - poslu. Setili smo se da ljudi imaju dvostrukost kad je budućnost u pitanju - za životni kontekst, za svakodnevicu, za rutinu u kojoj žive žele skoro potpunu izvesnost (koja donosi bezbrižnost), a za svoje male, lične sudbine žele skoro potpunu neizvesnost koja je sva od verovatnoća događanja čuda za kojima čeznu...
) o mojim pitanjima, mojim idejama i predlozima:
Samo - loše ti je to sa podsećanjem na 1995., ja na primer ne volim da se setim šta smo bili tada i šta smo sve preživeli od tada do sada....ali, u neku ruku si u pravu, i tada smo vodili slične razgovore i - vredelo je voditi ih.
), skoro pa da je izvesno i "ubrzanje" u razvoju informacionih tehnologija, izgleda da je izvesno i "svemirsko istraživanje", a prilično "liči" da će geopolitika izgledati mnogo razumnije nego što smo navikli, za verovati je i da će biti dramatičnog napretka u razvoju medicine, genetike, fizike fundamnetalnih procesa i novih materijala, prilično je verovatno da će Azija izgledati potpuno drugačije nego danas, za pretpostaviti je da će ukupno siromaštvo biti manje nego danas, da će multipolarnost "izvršiti pritisak" na saradnju, a ne konfrontacije, lako je poverovati i u niz prirodnih katastrofa (klimatskih i raznih drugih), poželjno bi bilo kad bi globalizacija počela da gubi svoje "negativne" osobine kojima je jednima za poslednjih dvadesetak godina bila majka, a drugima maćeha, .......eto samo nekih mogućnosti za 2021......logično je i da će se održavati postojeći konflikti manjih ili većih razmera, a znajući ljude - biće i novih, mahom oko redistribucije osnovnih resursa, vode i energije......
