Kratak, mali "l` hommage" dešavanju lepog.

Često ljudi razgovaraju o tome šta je "lepo", znalci i teooretičari "lepog" imaju definicije, dokaze, proste brojeve muzike i "zlatne preseke" slika koji daju magičan sklad, pesnici  kažu da je "lepo u oku posmatrača", filozofi razvijaju nauku koju zovu estetikom koja govori o - lepom. Ljubitelji prirode pokazuju koliko je sve u prirodi - savršeno, skladno, harmonično lepo. Sonde koje smo poslali  u daleki svemir (kao "Hubble") šalju nam slike udaljene vasione koja je - lepa. Muzika, stihovi, proza, eseji, slike, crteži, skulpture, zgrade, odeća, predmeti, bašte, balkoni, gradovi, reke, proizvodi vrhunskih zanatlija, drago kamenje, boje, prizori, priroda.....doživljaji, ljudi, posebna mesta u našem sećanju - sve to ume da bude - lepo.

Meni se čini da je lepo sve ono što nas ostavlja bez reči i bez daha, kad slučajno ili tragajući na to lepo - naiđemo...

Dešava se, ovako, na primer:

Ili - ovako:

Ili - ovako:

Jedan od čudesnih šumova i zvukova prirode je - lepet ptičjih krila. Ne ptice u kavezu, ili kakvog papagaja slobodnog da leti po kući, nego ptice u slobodnom prostoru. Otvoreno more, planina, osamljeno mesto na reci, ravnice daleko od ljudi su još uvek mesta gde se može čuti magičan zvuk koji prozvodi krilo koje seče vazduh. Ptica bez tog zvuka je kao da je i bez boje.